Kako se postaje zavisnik od Interneta
Najpre bi trebalo pomenuti kako se naš prosečni korisnik obično sreće sa Internetom:
Neki korisnici su se sreli sa računarom znatno pre pojave Interneta,
kraće ili duže vreme proveli u proučavanju, istraživanju i zloupotrebi
ove naprave i njenih mogućnosti (ma koliko to smešno zvučalo), a nakon
toga su iz nekog razloga krenuli na Internet (npr. zavist što su ljudi
sa pristupom Internetu popularni u društvu, želja 'da se vidi i to
čudo', potreba da se prati tehnološki razvoj ili neka znatno realnija i
opravdanija potreba).
Druga grupa je ona koja je računar (i Internet zajedno sa njim)
'otkrila' već kada su obe stvari znatno zaživele i kod nas, tako da su
ili nabavili računar zbog Interneta, ili ga dobili s' Internetom 'u
paketu'. Takve osobe su već potencijalni zavisnici i pre nego što
nabave računar, ili, u drugom slučaju počinju da koriste Internet po
'liniji manjeg otpora', odnosno, kao stvar koju je najlakše savladati.
Dakle, sada imamo korisnika koji je došao do Interneta i konačno možemo razmatrati dalji tok razvoja zavisnosti.
Kod ljudi kojima je računar najpromašenija investicija u životu, što bi
u našoj sredini najčešće bili ljudi koje je društvo nagovorilo da kupe
računar, gotovo po pravilu su neverovatni antitalenti za računare koji
ni pre kupovine a ni posle nekog vremena korišćenja nemaju predstavu
kako računar može da im posluži, ubrzo dođe do razočarenja zbog
'komplikovanosti' pristupa Internetu, tako da se Internet ubrzo posle
početnih pokušaja posećuje retko ili nimalo. Ovi ljudi obično ubrzo
potpuno zanemaruju računar, ili ga koriste samo zbog nekoliko prostih
radnji koje su naučili (npr. kucanje tekstova, slušanje muzike,
gledanje slika i sl.).
Kod malo iskusnijih početnika i 'veterana', momentalno nastupa euforija
u stilu da je sve tako veliko i na dohvat ruke, svega ima, pregršt
informacija, jedan otvoreni prozor u svet, programi na 'izvol'te', masa
ljudi spremna za priču, četovanje preko noći, šta god poželite...
Koliko je zapravo svih tih trenutno dostupnih informacija toj jedinki
stvarno potebno? To se niko ne pita! No, iza ovog skretanja ustvari je
obično ćorsokak koji vodi pravo u zavisnost.
Postoji mogućnost da se korisnik na vreme osvesti i shvati da
preteruje, i bez većih problema prekine s preterivanjem. Ovo se može
protumačiti kao preterano korišćenje dok čoveka ne prođe volja, o čemu
će biti reči kasnije.
Naravno, postoji i ona druga mogućnost, obično viđena kod klinaca koji
puše travu, naime, da je na samom početku korisnik ogrezao u zavisnost,
jednostavno negira svoj problem rečima 'Ma nije to ništa, mogu da
prestanem kad hoću...', da bi kasnije potpuno potonuo, ili, još gore,
da se od samog starta ni ne osvrne, nego ode pravo na 40 sati
nedeljno...
