Da li ste zavisni od igrica na netu?

1. Da li igrate neke igrice na netu?

2. Koje? 

3. Koliko puta na dan ih igrate?

4.koliko dugo?

5. Da li mislite da mozete da prestanete da ih igrate?

Budite iskreni :)

 

Deca u kandžama interneta

Evo shta sam danas chuo, i morao sam to da podelim sa vama....

Danas sam se video sa jednom drugaricom i trazila mi je da joj pomognem oko kupovine lap top računara.

Trebao joj je lap top od 11 incha, a to su oni vrlo mali laptopovi (skoro pa dzepna varijanta), i pitala me je da joj nadjem jedan za neku povoljnu cenu. "Nema problema, rešićemo" nasmejao sam se ja, pretpostavljajući da hoće da sebi olakša život, odnosno, da umesto uobičajenih 7, nosi 2 kg na ramenu.

Ali nije bilo tako....

Evo zašto se danas kupuje tako mali lap top:

 "Pa danas je mojoj maloj kumi rodjendan, puni (celih) shest godina, i hoce svoj laptop".....?????

Ja sam bio zgrozen......dete je toliko igralo igrice na netu, da je tata morao da joj nabavi poseban laptop samo za nju da bi on mogao da radi na računaru u isto vreme. Naravno, kupovina je zapala kumi :)

E sad....dete od 6 godina da bude zavisno od kompjuterskih igrica, bolje reći od interneta???? Još uvek pokušavam da obradim informaciju. Dobro, shvatam ja da smo mi kao društvo odavno, na žalost, prešli iz faze zajedničkog igranja na ulici, u školi, kod kuće, i prešli u ovu današnju fazu potpune izolacije i asocijalnog ponašanja dece (i svih nas), ali ovo je nešto sasvim novo!

Ne zaboravite da su danas igrice na internetu takve da zahtevaju neprestanu aktivnost i logovanje barem 3-5 puta na dan. Šta to znači? Znači da deca danas više uopšte ne znaju šta je zoološki vrt, igranje u parku, ljuljaška, klackalica, čoveče ne ljuti se, ili lopta.

Da se ja pitam ja bih sve te igrice ograničio sa 18+ restrikcijom... naravno da ni to nije rešenje (znam dosta tinejdzera koji popunjavaju formulare na netu kao da imaju 20-ak godina), ali barem je nešto. Uostalom, ajde recite detetu da nešto ne sme i okrenite mu leđa:)))

Znam da će ovo što ću sada reći zvučati kao najgori kliše, ali nemam izbora: roditelji snose najveći deo krivice. Pre svega je tu želja i dobra namera da dete opismene u kompjuterskom smislu jer svi odlično znamo da je to danas u istom rangu kao klasično znanje čitanja i pisanja. Ostalo je vrlo malo poslova koji mogu da se obavljaju bez toga...

Dalje, tu je i stvar prestiža i briga da se dete ne oseća manje vrednim od ostatka društva. Kad smo mi bili klinci to su bile Reebock patike, Nike, Beneton, D&G i ostale marke devedesetih. Nakon toga se prešlo na pejdžere, ako se sećate:), a ubrzo i mobilne telefone. Setite se samo đaka prvaka sa najnovijim modelima mobilnih telefona. A sada, nema smisla da vam se dete oseća loše u društvu jer, Bože moj, nema lap top, nego tamo neki veliki stari kompjuter, koji povrh svega deli sa ostalim članovima porodice. Pa, mislim stvarno.... :)

Znate kako se kaže: "Put do pakla je popločan najboljim namerama". Znam, znam, sad svi mislite da sam dramatičan i teatralan sa ovakvim izjavama. Slažem se sa vama i dodajem: "da dramatičan sam, jer je takva i situacija, a mislim da će biti suviše kasno kada to ljudi konačno budu shvatili!" 

Kao i ostalim stvarima u životu, moraju se postaviti neke granice. Mora se obraćati pažnja na to šta klinci rade i koliko. Mada, lakše reći nego učiniti. Mi nismo u stanju ni sami sebi da postavimo granice, a kamoli drugima. Na koga klinci danas da se ugledaju?

Internet-ubica vremena

Slobodno vreme!!!!! Ja ga NEMAM! Ako nemam neke obaveze danas, znam da cu izblejati na internetu, na nekoj igrici ili cu chitati neki blog. Evo sada sam vec 5 sati za kompom i uopshte mi nije dobro :)

Ja ne znam dal' je neko uopshte primetio da nema vishe malih dechaka na igralishtu da igraju klikere,  fudbal, kosharku...itd Pa naravno da ih nema......al' GDE SU???

Pa kako GDE....pa idete na WoW, pa na mrezu i....eto njih 580 na mrezi, igraju igricu.

 

Niko vishe ne primecuje deshavanja oko sebe, svi mi mislimo samo na nas i na nashe probleme....a shta je sa decom???

Pa tata mu kupi kompjuter kad on ima vec 5 godina i instalira mu Heroje, World of Warcraft...itd I posle 6 godina pita se kako mu se dete toliko ugojilo (mora da mu je takav metabolizam), zashto ne uchi dobro (ma ljubav cveta pa deca ne uche zbog toga), zashto ne izlazi napolje uopshte (pa verovatno su svi njegovi drugovi u drugoj smeni u shkoli). Svi roditelji ovako teshe sebe...ZASHTO? Pa zato jer i oni sami igraju igrice, pa ako optuze komp za stanje njihove dece, morace i oni da prestanu da ga igraju.

Mi sami dajemo primer drugima oko nas, pa ako ste zavisni od interneta i igrica, vrlo je verovatno da ce i vasha deca biti zavisnici...VECI od vas.

Kako se postaje zavisnik od Interneta

Najpre bi trebalo pomenuti kako se naš prosečni korisnik obično sreće sa Internetom:

Neki korisnici su se sreli sa računarom znatno pre pojave Interneta, kraće ili duže vreme proveli u proučavanju, istraživanju i zloupotrebi ove naprave i njenih mogućnosti (ma koliko to smešno zvučalo), a nakon toga su iz nekog razloga krenuli na Internet (npr. zavist što su ljudi sa pristupom Internetu popularni u društvu, želja 'da se vidi i to čudo', potreba da se prati tehnološki razvoj ili neka znatno realnija i opravdanija potreba).
Druga grupa je ona koja je računar (i Internet zajedno sa njim) 'otkrila' već kada su obe stvari znatno zaživele i kod nas, tako da su ili nabavili računar zbog Interneta, ili ga dobili s' Internetom 'u paketu'. Takve osobe su već potencijalni zavisnici i pre nego što nabave računar, ili, u drugom slučaju počinju da koriste Internet po 'liniji manjeg otpora', odnosno, kao stvar koju je najlakše savladati.
Dakle, sada imamo korisnika koji je došao do Interneta i konačno možemo razmatrati dalji tok razvoja zavisnosti.

Kod ljudi kojima je računar najpromašenija investicija u životu, što bi u našoj sredini najčešće bili ljudi koje je društvo nagovorilo da kupe računar, gotovo po pravilu su neverovatni antitalenti za računare koji ni pre kupovine a ni posle nekog vremena korišćenja nemaju predstavu kako računar može da im posluži, ubrzo dođe do razočarenja zbog 'komplikovanosti' pristupa Internetu, tako da se Internet ubrzo posle početnih pokušaja posećuje retko ili nimalo. Ovi ljudi obično ubrzo potpuno zanemaruju računar, ili ga koriste samo zbog nekoliko prostih radnji koje su naučili (npr. kucanje tekstova, slušanje muzike, gledanje slika i sl.).

Kod malo iskusnijih početnika i 'veterana', momentalno nastupa euforija u stilu da je sve tako veliko i na dohvat ruke, svega ima, pregršt informacija, jedan otvoreni prozor u svet, programi na 'izvol'te', masa ljudi spremna za priču, četovanje preko noći, šta god poželite... Koliko je zapravo svih tih trenutno dostupnih informacija toj jedinki stvarno potebno? To se niko ne pita! No, iza ovog skretanja ustvari je obično ćorsokak koji vodi pravo u zavisnost.

Postoji mogućnost da se korisnik na vreme osvesti i shvati da preteruje, i bez većih problema prekine s preterivanjem. Ovo se može protumačiti kao preterano korišćenje dok čoveka ne prođe volja, o čemu će biti reči kasnije.

Naravno, postoji i ona druga mogućnost, obično viđena kod klinaca koji puše travu, naime, da je na samom početku korisnik ogrezao u zavisnost, jednostavno negira svoj problem rečima 'Ma nije to ništa, mogu da prestanem kad hoću...', da bi kasnije potpuno potonuo, ili, još gore, da se od samog starta ni ne osvrne, nego ode pravo na 40 sati nedeljno...

Koreni zavisnosti

Zavisnost od Interneta ili pnekomerna upotreba Intemeta ima najmanje četiri korena.

Prvi je socijalno-kulturološki. Ta zavisnost može predstavljati bekstvo od društvene realnosti koje nastaje kao posledica različitih životnih osujećenosti i nezadovoljstava.

Daigi uzrok je vezan za karakter Interneta. Na mreži se mogu graditi društvene veze -laka upoznavanja, jednostavna komunikacija... Takode, Internet lako simulira realan život.

Treći uzrok je socijalno-psihološke prirode. Na Interne tu možete postati ncko drugi, što naročito prija stidljivim, usamljenim i zatvorenim osobama. Preko mreže možete izbeći osećaje usamljenosti i bespomoćnosti.

Četvrti uzrok zavisnusti leži i u nekim psihičkim faktorima. Istraživači smatraju da osobe koje su sklone fantazijama, koje su stidljive, socijalno fobične, nezadovoljne socijalnim stutusom u sredini, depresivne, nesigurne - spadaju u rizične grupe.

Na kraju, koliko god da je čovek razvijao tchnologiju i širio granice svog uma, on je u isto vreme tu tehnologiju i um koristio i za (auto)destruktivna ponašanja. Možda je i zavisnost od Interneta samo kolateralna šteta razvoja ljudskog uma i tehnologije.

Uzročnici zavisnosti od Interneta

Zavisnost od Interneta je posledica raznih problema iz stvarnog sveta sa kojima se pojedinac svakodnevno susreće, i izlaz traži u Internetu, nasuprot 'strašne' mogućnosti suočavanja sa tim problemom i njegovog rešavanja.

ACE teorija
Ovu teoriju iznosim u sažetom obliku radi boljeg saživljavanja sa našim uslovima. Sastoji se od pristupačnosti, kontrole i uzbuđenja.

Pristupačnost - Accessibility
Pre pojave Interneta su zavisnost od kocke i kupovine izvorište nalazile u sledećim ekvivalentima:
kockanje = lokalne kockarnice, odlasci do Loto kioska, sportska prognoza, lutrijski listići...
kupovina = odlazak u radnju, svojevremeno višečasovno čekanje u redu, guranje za ulazak u radnju, današnje traženje neke sitnice po ogromnim rafovima sa gomilom proizvoda.

Sa pojavom Interneta se ekvivalenti zavisnosti od kocke i kupovine sele na mrežu, i to:
kockanje = veliki broj lako dostupnih kockarskih prezentacija.
kupovina = mrežne radnje sa svakakvom robom i momentalnim pristupom manje ili više neophodnoj robi.
Internet je tu NON-STOP, dostupan 24/7. Kad god se oseti potreba za bilo čim, u bilo koje doba dana i noći, dovoljno je nekoliko minuta da ta, možda i egzotična, stvar bude na dohvat ruke.

Kontrola - Control
Ova stavka se posebno odnosi na mrežne berze i aukcije, tako da još nije primenljiva za naše uslove, ali je ukratko predstavljamo zbog celovitosti priče.
Čovek sa računarom u posedu stiče utisak da je 'sam svoj gazda' i olako ulazi u razne finansijske transakcije uživajući u osećaju da je 'njegova poslednja', da može uložiti svoj novac gde želi i koliko želi, da svoje deonice može prodati kada hoće, ili da na aukciji u poslednjem trenurku može dati najvišu ponudu i ispasti 'faca' pred ostalim aukcionarima.

Uzbuđenje - Excitement
Odnosi se na emocionalno uzbuđenje koje čovek doživljava, i to:

Na kockanju: Kada čovek dobije opkladu i zaradi novac, taj 'dobitak' postaje izuzetan stimulans da se nastavi sa kockanjem. Mrežno kockanje, koliko je nama poznato, još nije zastupljeno u Srbiji, ali čim se otvori prva mrežna sportska kladionica, biće zagušenja mreže.

Na berzi: Čovek će ceo dan provesti u praćenju berzanskih izveštaja da bi video je li i koliko zaradio.

Na aukcijama: Mogućnost da nadglasa sve ostale u poslednjih nekoliko sekundi i osvoji navodno 'željenu' stvar.

U sva tri slučaja: Dešavanja i uzbuđenje postaju izuzetno moćan stimulans da se nastavi dalje sa datim oblikom zavisnosti.

Zanimljivo je da na zapadu mrežno kockanje podiže veliku prašinu. Naime, primećeno je da tinejdžeri i studenti mogu slobodno da koriste prezentacije za mrežno kockanje jer niko ne proverava uzrast, dok u prave kockarnice pomenuti ne mogu da uđu. Obično probaju iz radoznalosti, a nakon toga izgube velike količine novca za vrlo kratko vreme. Profesori na koledžima negoduju jer zatiču studente kako u računskim centrima igraju rulet i ostale kockarske igre dostupne na mreži... Mrežni aukcionari često, samo da bi se dokazali odn. pokazali da imaju da ponude najviše novca, kupuju potpuno nepotrebne stvari. Ovo se donekle i može oprostiti, ali oni takođe često ulete u dugove, izgube hipoteku ili bankrotiraju da bi pokrili račune sa aukcija.

Enter your email address:

Delivered by FeedBurner