Lečenje zavisnosti od Interneta
Zanimljivo je jedno uprošćeno predstavljanje toka neistrajnog odvikavanja od Interneta koje izgleda otprilike ovako:
U prvoj fazi, zavisnici koji reše da se izleče preduzimaju, recimo sledeće korake:
Prekid dalje uplate Internet vremena,
Izbacivanje modema iz računara,
Prodaja ili rasturaje računara.
Nakon ovoga, obično zbog naglog šoka izazvanog apstinentskom krizom,
budu primorani na drugi korak, koji zapravo predstavlja povratak na
staro stanje i koji zavisi od toga šta su pokušali da bi se odvikli, te
tako:
Ponovo počinju sa uplatom Internet vremena,
Ponovo ugrađuju modem,
Sastavljaju odnosno kupuju nov računar, sa svim komponentama neophodnim za povezivanje na mrežu.
U zavisnosti od uzroka zavisnosti od Interneta, predlažu se dve metode lečenja:
Korisnicima koji jednostavno preteruju sa upotrebom Interneta bez
određenog razloga, preporučuje se najjednostavnije: uporna umerenost u
korišćenju Interneta i kontrolisanje vremena provedenog na istom, uz
već pomenuto postepeno smanjivanje vremena provedenog na mreži, vrlo
nalik odvikavanju od pušenja, s tim što se ovde ne ide do kraja.
Korisnicima sa 'dubljim' problemom, odnosno, nekim psihičkim poremećajem (manije, depresivnost i slično), ili beguncima od realnog života iz najrazličitijih psiho-socijalnih razloga, preporučuje se lokalizovanje pravog problema, pomoć porodice i poznanika, i ako je neophodno, stručna pomoć u rešavanju tog problema.
Prevencija zavisnosti od Interneta
Dr. Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko
stručnih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na
psihološko-naučnoj osnovi, predlaže način na koji trenutni hipotetički
ili realan budući zavisnok može da pomogne sam sebi, i to:
Čovek mora sam da prepozna prekomerno korišćenje Interneta i prizna
samom sebi da postoji problem. Vrlo je važno biti svestan osnovnih
simptoma od kojih je vreme provedeno za računarom, ali i vreme
provedeno na Internetu ili aktivnostima vezanim za Internet ključno.
Međutim, treba uzeti u obzir da samo vreme nije pokazatelj. Ovde se
radi o relativnom vremenu, koje se uzima u obzir i posmatra spram
drugih faktora, kao, na primer:
da li ste student - koji po pravilu, provodi više vremena na mreži nego osnovci i srednjoškolci,
da li je Net vezan za Vaš posao - ako ste administrator ili webmaster, 8h dnevno na mreži Vam je garantovano,
da li od ranije imate neke oblike uslovljenosti - neki mentalni
poremećaj; osoba koja pati od depresije i učestvuje u mrežnim
'družinama' za lečenje depresije sigurno provodi više vremena na netu
od drugih,
da li bežite od odgovornosti - ponekad se može preterati s
upotrebom Interneta upravo zbog bekstva od odgovornosti. Domaći primer
je očigledan na pojedinim domaćim konferencijama koje većim delom
godine 'životare' sa po 10-ak postova nedeljno, dok neposredno pred
ispitne rokove i u toku samih rokova prosto buknu i rasprave na njima
se vode gotovo u realnom vremenu, sa desetinama poruka dnevno, da bi
zatim ponovo splasle.
Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu pronaći pravi
uzrok; zavisnik bi trebao da se upita zbog čega želi da pobegne od
svakodnevnog života.
Treba osmisliti način na koji rešiti problem iz stvatrnog života, a ne
kako pobeći od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na
Internet ne rešava problem, već ga redovno pogoršava.
Zavisnik bi lično trebao da preduzme korake ka samostalnom lečenju od
zavisnosti. Jangova preporučuje postepeno smanjivanje upotrebe dok se
ne dođe do prihvatljive količine vremena provedenog na Internetu. Ne
preporučuje se metoda 'sve ili ništa', odnosno, momentalno prelaženje
na neko zacrtano 'normalno' vreme, već se treba postepeno odvikavati od
Interneta, tako da se svaki dan provedeno vreme skrati za po pola sata
ili sat, dok se ne dođe do neke razumne granice koja ne uslovljava
korisnika da zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.
Mane zavisnika od Interneta
Zavisnici od Interneta najčešće pate od sledećih nedostataka:
Nisu u stanju da kontrolišu vreme provedeno za računarom, odnosno na
mreži, ako je u pitanju zavisnik koji računar koristi samo i isključivo
za Internet.
Podložni su laganju i obmanjivanju bližnjih o vremenu koje su proveli
na mreži, te snose bilo socijalne, bilo psihološke posledice zbog tako
proćerdanog vremena.
Drže računar i Internet uopšte izuzetno visoko na listi životnih prioriteta.
Dok koriste Internet, istovremeno su i euforični jer su trenutno na
Netu, i frustrirani osećanjem krvice zbog neispunjenih i zanemarenih
obaveza ili problema (mada je ovo dugo uglavnom manje bitno za
'notorne' zavisnike od Interneta).
Preokupirani su upotrebom računara i koriste ga u sprezi sa Internetom kao spas kada su depresivni ili tužni.
Zavisnik od Interneta ne obraća pažnju na mogućnost gubitka ljubavne veze, posla, obrazovanja ili karijere zbog Interneta.
Internet zavisnici, korisnici elektronske pošte, juznet i čet servisa, češće pokazuju pravu prirodu, pravo lice i skrivena osećanja, odnosno, ne mogu, ne uspevaju ili se dovoljno ne trude da kontrolišu svoje reakcije, pa često u afektu kažu ono što zaista misle i osećaju, dok bi u stvarnom životu to verovatno zadržali samo za sebe.
Simptomi zavisnosti od Interneta
Simptomi koji ukazuju da je osoba postala zavisna od Interneta su
brojni, ali se uglavnom grade i nadovezuju na sledeće, osnovne
simptome:
Povećanje praga tolerancije podrazumeva da je vremenom potrebno
provoditi sve više i više vremena na Internetu kako bi se zadovoljile
potrebe za čije je podmirivanje ranije bilo potrebno znatno manje
vremena,
Apstinentska kriza može da nastupi kako nakon nekoliko dana bez
Interneta, tak i pri pokušaju da se smanji ili prekine korišćenje
Interneta, a manifestuje se psihomotornom agitacijom (nesvesno
pomeranje prstiju, šake i slično, odnosno imitiranje kucanja na
tastaturi i pokretanja miša), anksioznošću, opsesivnim razmišljanjem o
dešavanjima na mreži...
OffLine zavisnost podrazumeva velike količine vremena koje se troše na
razne aktivnosti vezane za Internet, bilo dok je korisnik povezan na
mrežu ili ne (npr. odgovaranje na prispelu poštu ili replike na neku
raspravu na juznetu), bez obzira ima li to realne koristi ili ne.
Asocijalno ponašanje koje se odlikuje zapostavljanjem raznih
socijalnih, društvenih, rekreacionih i drugih aktivnosti i obaveza u
korist Interneta,
Pored toga, često je moguće uočiti i drugi simptomi, kao što su:
Čim se zavisnik suoči sa problemima, ili, eventualno, osećanjem krivice
zbog nekog događaja u sopstvenoj okolini, bespomoćnosti ili straha, on
pokušava da spas pronađe upravo u Internetu.
Lažu se porodica i prijatelji u cilju sakrivanja stvarne količine
vremena utrošenog na Internetu, i to je u principu obavezno smanjivanje
stvarno utrošenog vremena, dok se povećanje vremena provedenog na
Internetu u večini slučajeva ne praktikuje.
Uprkos svim negativnim posledicama do kojih zavisnost od Interneta dovodi, i svesnog zanemarivanja istih, zavisnik i dalje koristi Internet nepromenjenim intenzitetom, ili čak i više nego ranije.
Tipovi zavisnosti od Interneta
Postoji četiri specifičnih tipova zavisnosti od Interneta, i to:
Opsednutost sajberseksom (Cybersexual Addiction)
Osobe koje pate od ovog oblika zavisnosti se tipično bave skidanjem,
gledanjem ili trgovanjem mrežnom pornografijom ili boravkom u FRP
četrumovima za odradsle.
Virtuelna najbolja prijateljstva (Cyber-Relational Addiction)
Osobe koje pate od čet-rum zavisnosti učestvuju u virtuelnim
flertovanjima i često razvijaju virtuelne veze koje im ozbiljno
narušavaju život. Naime, 'prijatelji' s druge strane žice često postaju
važniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika. Ovo
gotovo redovno vodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici.
Igranje na mreži (Net Gaming)
Igranje na mreži obuhvata širok spektar kategorija, uključujući
opsesivno mrežno kockanje, igranje, kupovanje ili bavljenje berzama.
Zapravo, pojedinci će koristiti mrežne kockarnice, interaktivne igre,
e-aukcije ili e-berze, što im u krajnjoj liniji donosi samo gubitak
velikih suma novca i poremećaj raznih obaveza ili socijalnih odnosa.
Prezasićenost informacijama (Information Overload)
Količina podataka kojima mreža raspolaže je dovela do patološkog
kompulsivnog ponašanja okarakterisanog intenzivnim surfovanjem mrežom i
pretragom online baza podataka u cilju skupljanja informacija i
njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo počinje da posvećuje sve više
vremena baveći se time. Ovo je jedan od čestih uzroka smanjenja
efikasnosti na poslu.
