Sreda, Oktobar 29, 2008
Prevencija zavisnosti od Interneta
Dr. Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko
stručnih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na
psihološko-naučnoj osnovi, predlaže način na koji trenutni hipotetički
ili realan budući zavisnok može da pomogne sam sebi, i to:
Čovek mora sam da prepozna prekomerno korišćenje Interneta i prizna
samom sebi da postoji problem. Vrlo je važno biti svestan osnovnih
simptoma od kojih je vreme provedeno za računarom, ali i vreme
provedeno na Internetu ili aktivnostima vezanim za Internet ključno.
Međutim, treba uzeti u obzir da samo vreme nije pokazatelj. Ovde se
radi o relativnom vremenu, koje se uzima u obzir i posmatra spram
drugih faktora, kao, na primer:
da li ste student - koji po pravilu, provodi više vremena na mreži nego osnovci i srednjoškolci,
da li je Net vezan za Vaš posao - ako ste administrator ili webmaster, 8h dnevno na mreži Vam je garantovano,
da li od ranije imate neke oblike uslovljenosti - neki mentalni
poremećaj; osoba koja pati od depresije i učestvuje u mrežnim
'družinama' za lečenje depresije sigurno provodi više vremena na netu
od drugih,
da li bežite od odgovornosti - ponekad se može preterati s
upotrebom Interneta upravo zbog bekstva od odgovornosti. Domaći primer
je očigledan na pojedinim domaćim konferencijama koje većim delom
godine 'životare' sa po 10-ak postova nedeljno, dok neposredno pred
ispitne rokove i u toku samih rokova prosto buknu i rasprave na njima
se vode gotovo u realnom vremenu, sa desetinama poruka dnevno, da bi
zatim ponovo splasle.
Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu pronaći pravi
uzrok; zavisnik bi trebao da se upita zbog čega želi da pobegne od
svakodnevnog života.
Treba osmisliti način na koji rešiti problem iz stvatrnog života, a ne
kako pobeći od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na
Internet ne rešava problem, već ga redovno pogoršava.
Zavisnik bi lično trebao da preduzme korake ka samostalnom lečenju od
zavisnosti. Jangova preporučuje postepeno smanjivanje upotrebe dok se
ne dođe do prihvatljive količine vremena provedenog na Internetu. Ne
preporučuje se metoda 'sve ili ništa', odnosno, momentalno prelaženje
na neko zacrtano 'normalno' vreme, već se treba postepeno odvikavati od
Interneta, tako da se svaki dan provedeno vreme skrati za po pola sata
ili sat, dok se ne dođe do neke razumne granice koja ne uslovljava
korisnika da zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.
Interesantan tekst ima i na
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3272742,00.html?maca=ser-rss-ser-all-1494-rdf
