Nova bolest 21.og veka - internet i igrice

Test – Da li ste „net džanki“?

Virtuelna imovina za pravi novac

Evo jednog zanimljivog tekstica iz "Politike" koji je napisala Dušica Stojanović.

Kju Čeng-Vei, četrdesetjednogodišnji stanovnik Šangaja, prošle godine je nožem usmrtio Žua Čaojana. Njih dvojica su se posvađala jer je Čaojan prodao virtuelni magični mač koji je prethodno pozajmio od Čeng-Veia. Ova dvojica Kineza igrala su igru „Legenda mira 3” u kojoj igrači, između ostalog, dele i – Internet fantazije.

Doktor Tao Ran šef je pekinške klinike na kojoj se leče Internet zavisnici. Većina njegovih pacijenata su tinejdžeri i dr Ran veruje da je zavisnost od Interneta veoma rasprostranjena i čak gora od problema sa drogom. – Trenutno, od te zavisnosti pati 2,5 miliona dece – kaže dr Ran.

Veliki broj igrača troši novac da bi obezbedio retke predmete kakvi su virtuelni magični mačevi ili oklopi za video igrice. Vang Ju Feng, stručnjak za igre, tvrdi da se na Internetu zarađuju i gube ogromne sume novca. Odličan poznavalac onlajn sveta u kojem imaginarno nasilje, konflikti i osvajanja donose vredne nagrade, kaže da se to u „Legendi mira 3” zove „utrnuli prsten”.

– Među 10.000 igrača samo je pet takvih prstenova. Svaki vredi oko 950 američkih dolara – objasnio je on.

Sa više od 87 miliona Internet korisnika, Kina je druga po veličini onlajn populacija, odmah iza SAD. Internet igre su popularne među milionima igrača i za neke od njih virtuelni svet se odavno poklapa sa realnim.

– Dokle god se nekome igra dopada, nastojanje da se dođe do vlasništva vrednih stvari traje i pojedini igrači na imaginarnu imovinu troše ogromne sume pravog novca – objašnjava Vang Ju Feng i ističe kako ima prijatelje koji su potrošili i do 6.000 dolara.

Internet aukcija, kakav je vebsajt kompanije „Ebay”, omogućava imaginarno tržište za virtuelnu imovinu, a sve se kupuje i prodaje za pravi novac. Ebay je, prema nekim izveštajima, 2003. godine, na ime kupoprodaje ovakvih predmeta inkasirao više od 9 miliona dolara. Jijun Pi, profesor na fakultetu pravnih i političkih nauka u Pekingu, smatra da je došlo vreme da se zakonom zaštiti virtuelna imovina.

Provera zavisnosti

Kako se ljudi lako zbune i automatski negiraju neke stvari u zivotu.

Kada nekome kazemo da je zavisnik, taj neko ce naravno uvek reci da nije.

Kada mu kazemo da prestane da radi to shto radi na neki odredjeni period vremena, svako ce da se prvo zamisli.....i onda ce reci da to nema veze sa tim i da on to mora da radi zbog drugih stvari.

Zavisnost je sve shto imash potrebu da radish, a ne mozesh da drzish pod kontrolom.

Pokushajte sami da proveravate sebe u nekim stvarima.

Na primer, ja sam pokushao da prestanem da igram on-line igre, al mi nije uspelo. Sada znam da sam ja zavisnik od toga.

Probajte za bilo koju stvar u zivotu, koju manje vishe radite svaki dan (sve osim seksa, to nije zavisnost :D ), da prekinete da radite i uvericete se koliko smo "navucheni" nekim stvarima u zivotu.

Primer zavisnosti iz sveta....

Sve više mladih između 18 i 21 godine provode sate za kompjuterom u igranju igrica. Ipak, patološki igrač video-igara se ne prepoznaje se po broju časova koje je potrošio na igru, već na osnovu činjenice da ne može da prestane da igra na određeno vreme, jer ta pauza kod njega izaziva nemir. Igranje video-igrica može da izazove zavisnost i simptomi su privremeni gubitak orijentacije, poremećaj ishrane, asocijalnost, agresivnost i druge.

U srednjoj školi u Erfurtu 2002. godine devetnaestogodišnji učenik i zavisnik od kompjutera ubio je 13 profesora, dvoje učenika, policajca, a zatim i sebe.

Tri godine kasnije, odjeknula je vest da je dvadesetosmogodišnji mladić iz južnokorejskog grada Taegu, takođe zavisnik, umro nekoliko minuta pošto je u Internet kafeu završio igru koju je igrao neprekidno 49 sati.

On je sa „Starkraftom” počeo 3. avgusta, a sledeća dva dana samo je odlazio do toaleta. Neposredno pre toga čak je dao otkaz kako bi mogao više vremena da provodi uz kompjuter.

E-psiholog za zavisnost na internetu

Hrvatski psiholog Zoran Šimić je urednik web stranice http://www.e-psiholog.com/

Ovo je jedini sajt koji sam nashao da moze da pomogne nekom. 

Obavezno ga pogledajte

Bozic

Sretan vam bozic, i svima zelim sve najbolje i najlepshe.

Badnje veche

Sretno vam badnje veche, i zelim svima da ga provedu u miru i sreci sa svojim porodicama.

Nasha deca u buducnosti

Da li je neko gledao crtani film "WALL-E"?

Da li je neko primetio ljude u tom filmu?

Da li josh neko, osim mene, misli da za 50 godina to i nas cheka???

Film je mnoooogo dobar, i skroz je dobro uradjen, ali mozda su nam scenaristi preneli i neku poruku.

Ako budemo stalno prichali mobilnim telefonima, chatovali preko neta, igrali igrice....postacemo isti kao ljudi koji su prikazani u "WALL-E"-ju.Debeli, lenji i potpuno asocijalni.

Evo ja sada nemam potrebe da se vidjam sa nekim ljudima....kao zbog kojekakvih obaveza.....a uostalom se i skoro svaki dan chujemo preko MSN-a, tako da nema potrebe da se cimamo do grada ili tako neshto.

Verujem da ce se josh neko prepoznati u ovakvim situacijama. Ne kazem da je to sve loshe, ali nemojmo preterivati, ponekada slova nisu dovoljna, ponekada treba malo i izaci napolje.

On-line igre preko kreditne kartice

Koliko puta ste zatekli neku on-line igricu gde vam sve pishe "FREE", "NO CHARGE"...itd?

Onda vi krenete da je igrate, naravno, svidi vam se i....eto cake....da bi ste olkshali sebi igranje (nekad je potrebno i za nastavak normaog igranja) morate da uplatite trichavih 2.16 eura da bi ste imali "pemium account" i na taj nachin bili povlashceiji od "obichnih smrtnika" koji nemaju emim alog.

Naravno da su neke igrice malko skuplje (od 5 do .....300 dolara???? MESECHNO), al boze moj...one pruzaju toliko vishe.

Em ste zakucani od 2-13 sati za monitorom igrajuci tu istu igricu, em josh morate i da je placate.

E to vam je zaradjivanje novca.

Eee da smo mi samo malo pametniji....toliko hakera u srbiji, a nijedan da zaradi na nekoj igri koju je napravio.

Reklame :)

Hoce li vec neko da klikne na moje reklame? :)

Hocu i ja neshto da zaradim na ovom internetu :D

Treba samo da odete na moju stranicu i u gornjem desnom uglu cete videti reklame...samo kliknite na bilo koju, i to je to.

HVALA

Da li ste zavisni od igrica na netu?

1. Da li igrate neke igrice na netu?

2. Koje? 

3. Koliko puta na dan ih igrate?

4.koliko dugo?

5. Da li mislite da mozete da prestanete da ih igrate?

Budite iskreni :)

Deca u kandžama interneta

Evo shta sam danas chuo, i morao sam to da podelim sa vama....

Danas sam se video sa jednom drugaricom i trazila mi je da joj pomognem oko kupovine lap top računara.

Trebao joj je lap top od 11 incha, a to su oni vrlo mali laptopovi (skoro pa dzepna varijanta), i pitala me je da joj nadjem jedan za neku povoljnu cenu. "Nema problema, rešićemo" nasmejao sam se ja, pretpostavljajući da hoće da sebi olakša život, odnosno, da umesto uobičajenih 7, nosi 2 kg na ramenu.

Ali nije bilo tako....

Evo zašto se danas kupuje tako mali lap top:

 "Pa danas je mojoj maloj kumi rodjendan, puni (celih) shest godina, i hoce svoj laptop".....?????

Ja sam bio zgrozen......dete je toliko igralo igrice na netu, da je tata morao da joj nabavi poseban laptop samo za nju da bi on mogao da radi na računaru u isto vreme. Naravno, kupovina je zapala kumi :)

E sad....dete od 6 godina da bude zavisno od kompjuterskih igrica, bolje reći od interneta???? Još uvek pokušavam da obradim informaciju. Dobro, shvatam ja da smo mi kao društvo odavno, na žalost, prešli iz faze zajedničkog igranja na ulici, u školi, kod kuće, i prešli u ovu današnju fazu potpune izolacije i asocijalnog ponašanja dece (i svih nas), ali ovo je nešto sasvim novo!

Ne zaboravite da su danas igrice na internetu takve da zahtevaju neprestanu aktivnost i logovanje barem 3-5 puta na dan. Šta to znači? Znači da deca danas više uopšte ne znaju šta je zoološki vrt, igranje u parku, ljuljaška, klackalica, čoveče ne ljuti se, ili lopta.

Da se ja pitam ja bih sve te igrice ograničio sa 18+ restrikcijom... naravno da ni to nije rešenje (znam dosta tinejdzera koji popunjavaju formulare na netu kao da imaju 20-ak godina), ali barem je nešto. Uostalom, ajde recite detetu da nešto ne sme i okrenite mu leđa:)))

Znam da će ovo što ću sada reći zvučati kao najgori kliše, ali nemam izbora: roditelji snose najveći deo krivice. Pre svega je tu želja i dobra namera da dete opismene u kompjuterskom smislu jer svi odlično znamo da je to danas u istom rangu kao klasično znanje čitanja i pisanja. Ostalo je vrlo malo poslova koji mogu da se obavljaju bez toga...

Dalje, tu je i stvar prestiža i briga da se dete ne oseća manje vrednim od ostatka društva. Kad smo mi bili klinci to su bile Reebock patike, Nike, Beneton, D&G i ostale marke devedesetih. Nakon toga se prešlo na pejdžere, ako se sećate:), a ubrzo i mobilne telefone. Setite se samo đaka prvaka sa najnovijim modelima mobilnih telefona. A sada, nema smisla da vam se dete oseća loše u društvu jer, Bože moj, nema lap top, nego tamo neki veliki stari kompjuter, koji povrh svega deli sa ostalim članovima porodice. Pa, mislim stvarno.... :)

Znate kako se kaže: "Put do pakla je popločan najboljim namerama". Znam, znam, sad svi mislite da sam dramatičan i teatralan sa ovakvim izjavama. Slažem se sa vama i dodajem: "da dramatičan sam, jer je takva i situacija, a mislim da će biti suviše kasno kada to ljudi konačno budu shvatili!" 

Kao i ostalim stvarima u životu, moraju se postaviti neke granice. Mora se obraćati pažnja na to šta klinci rade i koliko. Mada, lakše reći nego učiniti. Mi nismo u stanju ni sami sebi da postavimo granice, a kamoli drugima. Na koga klinci danas da se ugledaju?

Internet-ubica vremena

Slobodno vreme!!!!! Ja ga NEMAM! Ako nemam neke obaveze danas, znam da cu izblejati na internetu, na nekoj igrici ili cu chitati neki blog. Evo sada sam vec 5 sati za kompom i uopshte mi nije dobro :)

Ja ne znam dal' je neko uopshte primetio da nema vishe malih dechaka na igralishtu da igraju klikere,  fudbal, kosharku...itd Pa naravno da ih nema......al' GDE SU???

Pa kako GDE....pa idete na WoW, pa na mrezu i....eto njih 580 na mrezi, igraju igricu.

Niko vishe ne primecuje deshavanja oko sebe, svi mi mislimo samo na nas i na nashe probleme....a shta je sa decom???

Pa tata mu kupi kompjuter kad on ima vec 5 godina i instalira mu Heroje, World of Warcraft...itd I posle 6 godina pita se kako mu se dete toliko ugojilo (mora da mu je takav metabolizam), zashto ne uchi dobro (ma ljubav cveta pa deca ne uche zbog toga), zashto ne izlazi napolje uopshte (pa verovatno su svi njegovi drugovi u drugoj smeni u shkoli). Svi roditelji ovako teshe sebe...ZASHTO? Pa zato jer i oni sami igraju igrice, pa ako optuze komp za stanje njihove dece, morace i oni da prestanu da ga igraju.

Mi sami dajemo primer drugima oko nas, pa ako ste zavisni od interneta i igrica, vrlo je verovatno da ce i vasha deca biti zavisnici...VECI od vas.

Kako se postaje zavisnik od Interneta

Najpre bi trebalo pomenuti kako se naš prosečni korisnik obično sreće sa Internetom:

Neki korisnici su se sreli sa računarom znatno pre pojave Interneta, kraće ili duže vreme proveli u proučavanju, istraživanju i zloupotrebi ove naprave i njenih mogućnosti (ma koliko to smešno zvučalo), a nakon toga su iz nekog razloga krenuli na Internet (npr. zavist što su ljudi sa pristupom Internetu popularni u društvu, želja 'da se vidi i to čudo', potreba da se prati tehnološki razvoj ili neka znatno realnija i opravdanija potreba).
Druga grupa je ona koja je računar (i Internet zajedno sa njim) 'otkrila' već kada su obe stvari znatno zaživele i kod nas, tako da su ili nabavili računar zbog Interneta, ili ga dobili s' Internetom 'u paketu'. Takve osobe su već potencijalni zavisnici i pre nego što nabave računar, ili, u drugom slučaju počinju da koriste Internet po 'liniji manjeg otpora', odnosno, kao stvar koju je najlakše savladati.
Dakle, sada imamo korisnika koji je došao do Interneta i konačno možemo razmatrati dalji tok razvoja zavisnosti.

Kod ljudi kojima je računar najpromašenija investicija u životu, što bi u našoj sredini najčešće bili ljudi koje je društvo nagovorilo da kupe računar, gotovo po pravilu su neverovatni antitalenti za računare koji ni pre kupovine a ni posle nekog vremena korišćenja nemaju predstavu kako računar može da im posluži, ubrzo dođe do razočarenja zbog 'komplikovanosti' pristupa Internetu, tako da se Internet ubrzo posle početnih pokušaja posećuje retko ili nimalo. Ovi ljudi obično ubrzo potpuno zanemaruju računar, ili ga koriste samo zbog nekoliko prostih radnji koje su naučili (npr. kucanje tekstova, slušanje muzike, gledanje slika i sl.).

Kod malo iskusnijih početnika i 'veterana', momentalno nastupa euforija u stilu da je sve tako veliko i na dohvat ruke, svega ima, pregršt informacija, jedan otvoreni prozor u svet, programi na 'izvol'te', masa ljudi spremna za priču, četovanje preko noći, šta god poželite... Koliko je zapravo svih tih trenutno dostupnih informacija toj jedinki stvarno potebno? To se niko ne pita! No, iza ovog skretanja ustvari je obično ćorsokak koji vodi pravo u zavisnost.

Postoji mogućnost da se korisnik na vreme osvesti i shvati da preteruje, i bez većih problema prekine s preterivanjem. Ovo se može protumačiti kao preterano korišćenje dok čoveka ne prođe volja, o čemu će biti reči kasnije.

Naravno, postoji i ona druga mogućnost, obično viđena kod klinaca koji puše travu, naime, da je na samom početku korisnik ogrezao u zavisnost, jednostavno negira svoj problem rečima 'Ma nije to ništa, mogu da prestanem kad hoću...', da bi kasnije potpuno potonuo, ili, još gore, da se od samog starta ni ne osvrne, nego ode pravo na 40 sati nedeljno...

Koreni zavisnosti

Zavisnost od Interneta ili pnekomerna upotreba Intemeta ima najmanje četiri korena.

Prvi je socijalno-kulturološki. Ta zavisnost može predstavljati bekstvo od društvene realnosti koje nastaje kao posledica različitih životnih osujećenosti i nezadovoljstava.

Daigi uzrok je vezan za karakter Interneta. Na mreži se mogu graditi društvene veze -laka upoznavanja, jednostavna komunikacija... Takode, Internet lako simulira realan život.

Treći uzrok je socijalno-psihološke prirode. Na Interne tu možete postati ncko drugi, što naročito prija stidljivim, usamljenim i zatvorenim osobama. Preko mreže možete izbeći osećaje usamljenosti i bespomoćnosti.

Četvrti uzrok zavisnusti leži i u nekim psihičkim faktorima. Istraživači smatraju da osobe koje su sklone fantazijama, koje su stidljive, socijalno fobične, nezadovoljne socijalnim stutusom u sredini, depresivne, nesigurne - spadaju u rizične grupe.

Na kraju, koliko god da je čovek razvijao tchnologiju i širio granice svog uma, on je u isto vreme tu tehnologiju i um koristio i za (auto)destruktivna ponašanja. Možda je i zavisnost od Interneta samo kolateralna šteta razvoja ljudskog uma i tehnologije.